Ne mogu da vjerujem da sam toliko nezahvalno govno! Imam ono što sam htjela. Završila sam jedan faks, imam prijatelje koji su uvijek tu i za koje sam uvijek tu, imam momka koji me obožava i kojeg obožavam!Ali ne, malo je! Nije dobila stipendiju i odmah je frka!Kao pripremila se na to!Malo sutra!Ne možeš se…
Kako da preživimo kad nam neko blizak više to ne želi biti? I još za to govori da ste vi krivi! Još taj hladni rat traje toliko dugo da počinješ da misliš da stvarno jesi kriv! Kako ljudi znaju jbno da iskoriste moje stanje! Kao ja se pravim da sam hladna i onda svi drugi…
“Dovoljno je imati čula i biti živo biće da bi se znalo da je zadovoljstvo dobro.” – Epikur Da li je? Kome? Gdje je mjera? Kada prestaje da bude dobro? Da li prestaje? Sve više vjerujem da postoji unutrašnji glasi koji tačno zna kolika je naša mjera u svemu i koji nam govori šta nam…
Ne mogu da pristanem na to. Ne želim. Prvi put mi se dešava da i razmišljam o daljini, a ti bi se povukao. Nismo se obavezali, nisi htio, duboko u sebi nisam ni ja. Da ne lažem. Čemu onda ovo? Ja te ne poznajem i ne dopuštaš mi to. Bojiš se. Znam da je tako….
Šta je to sa naizgled kulturnim/finim likovima i osjećajem zarobljenosti? Fino nam je zajedno, pričamo o svemu, imamo slična interesovanja, ali…osjećaš se da ću te zarobiti. Ili se barem ponašaš kao da misliš da je to moja namjera. A meni to ni na kraj pameti. Čovječe Božiji, ja jesam odgovorna, preambiciozna i ozbiljna kad treba,…
Kada sam ja postala ovoliko zavidna, zaludna, uzaludna? Ništa mi ne valja, niko mi ne valja, ja znam bolje, JA sam bolja!Alooooo eeeeej!!! To nikako nije normalno razmišljanje. Ok, možeš biti od nekoga bolja, ali ne možeš pokušavati da sve ostale prekrojiš po svom liku. U meni se sukobe dvije ličnosti. Koliko god bih htjela…
Milion puta kažem sebi: NEĆEŠ VIŠE! Milion puta pojedem govno! Zašto meni treba u životu da se nerviram zbog postupaka drugih ljudi, kad već imam previše svojih problema! Ali ne, ja sam super žena i ja svoje probleme lako rešavam i ne žalim se! Kome da se žalim? Zašto da se žalim? Nikad mi to…
Svi polemišu oko monstruma i cijele fame sa Tijanom! Svi sebi daju za pravo da odlučuju o kazni! Mi inače sebi dajemo mnogo za pravo! Ja prva! Na prvu prosuđujem ljude kakvi su i rijetko mijenjam mišljenje (iako većinom me vara prvi utisak)! Ali ne, to mene nimalo ne brine, jer ja sam savršena! Po…
Ma ja sam kreten! Bojim se osjećaja, PRIZNAJEM! Kad nemam ništa, priželjkujem, a kad se desi, pobjegla bih gdje god! Bojim se! Hoću onu bolesnu, opsesivnu ljubav, a kad se desi bilo šta, hvata me panika i bježim prema horizontu i ne okrećem se! Znam da me rijetko ko može pratiti, zato svaki put sumnjam…
Ja znam da sam kreten i da previše brinem, ali ne mogu drugačije! Postoje ljudi koji studiraju miliooon godina i ne grize ih savjest zbog toga, a ja zato što mislim da neću neke kolokvijume položiti ponašam se kao da je smak svijeta! Aloooo ženo! Ili još gore! Nerviram se zato što neću imati super…